Utorak, April 28, 2009
...u njemu caruje drugarstvo..
Kada znas da imas nekoga, ko ti daje savete, pomaze ti, smeje se sa tobom, voli te, raduje se tvom uspehu, ponekad vice na tebe, ljuti se...prijatelja, osecas se sigurno. Tesko je naci pravog prijatelja. Onakvog kome mozes sa sigurnoscu da se poveris. Ponekad imas poverenje u sve svoje prijatelje a ponekad ni u jednog od njih. Kada te neko najblizi razocara, neko od koga se to nije ocekivalo..mnogo to boli. Mnogo puta mi se desilo da sam posumnjala u prijatelje...to je valjda normalno!?
Imala sa jednog dobrog druga, on je covek kakvih ima malo na ovom svetu. Sa svim sam mu se mogla poveriti, uvek mi je davao korisne savete...No, iznenada sa izgubila poverenje u njega, mnogo me je razocarao. Promenila ga je jedna osoba, koja ga uopste nezasluzuje. On je u sustini isti, samo to nije vidljivo odmah u momentu. Cesto ga srecem, cini mi se da mu je zao sta se desilo sa nasim prijateljstvom. Mozda se varam..ali verovatno ne..
Ljudi se nemenjaju tek tako, i nezaboravljaju lako lepe dane u zivotu...dane sa najblizim ljudima, sa prijateljima...Cenimo nase prijatelje koji su jos ovde, koji nam veruju, kojim verujemo i mi, koji nas vole i koje mi volimo takode..pazimo da ih nepovredimo nekim sitnicama, jer prijateljstvo se moze lako izmaci kontroli, i kada se setimo bice vec kasno...nestace... :(